SKOPSKA CRNA GORA – srednovisoka planina, koja na teritorijata od RM se protega so svojot juzhen del. Se izdiga kako horst pomegju: Skopskata Kotlina od jug, Kumanovskata od istok, Gnilanskata od sever vo Kosovo, Republika Srbija, i dolinata na rekata Lepenec od zapad. Po nejzinoto bilo se protega i granicata pomegju RM i RS. Planinata se protega vo pravec jz–si, so najvisok vrv Ramno (1.651 m). Taa e nastanata so pomestuvanje. Po dolzhinata na eden takov rased vo okolinata na Nikushtak doshlo do izlevanje na lava. Sostavena e od kristalesti shkrilci i eruptivni karpi, preku koi lezhat mezozojski karpi i tercierni sedimenti. So dolinata na Lipkovska Reka e podelena na dva dela: zapaden povisok i is-tochen ponizok, poznat pod imeto Karadak. Na Skopska Crna Gora se naogjaat izvori na pogolem broj rechni tekovi. LIT.: T. Andonovski, I. Milevski, Geomorfoloshki karakteristiki na Kumanovskata Kotlina, „Geografski razgledi“, kn. 36, Skopje, 2001. T. And.
Кирилична верзија на написот
СКОПСКА ЦРНА ГОРА