Proizvodstvoto na najvazhnite ovoshja (1951-2005) Vardar, koja prima 12 pogolemi pritoki, megju koi najgolema e r. Godina jabolki, slivi, kajsii krushi i dunji creshi i vishni i praski lozja Pena. Razvieni se dve gradski nail.steb. kg/steb. stebla kg/steb. il.steb. kg/steb. ha kg/penush. selbi: Gostivar i Tetovo. Golem del od obrabotlivite povrshini 1951 628 32 720 22 123 19 10.868 0,5 se pod gradinarski kulturi, 1961 1.283 33 1.021 24 363 25 23.410 1.0 ovoshtarnici i zhita. 1971 2.272 33 1.525 19 494 18 25.802 1,6 LIT.: A. Kekikj, Geologija i hidrologija na Poloshkata Kotlina i poteklo na vo 1981 3.505 30 1.966 19 960 23 38.759 2,4 data vo izvorot Rashche, Skopje, 1986; A. 1991 4.381 32 1.109 16 1.319 12 33.773 2,3 Stojmilov, Fizichka geografija na R. Ma kedonija, Skopje, 2003. T. And. 2005 4.592 21 2.558 18 683 22 25.044 3,0 so mali vrnezhi i silni sonchevi periodi ovozmozhuvaat pogolemo zashekjeruvanje na grozjeto. Najgolem del od proizvodstvoto na poljodelskite kulturi sluzhi za domashnata potroshuvachka, a poznachajno uchestvo vo izvozot imaat gradinarskite kulturi, tutunot, nekoi vidovi ovoshje i orizot. Vo periodot 1951–2005 g. vkupnoto proizvodstvo vo toni porasnalo kaj pchenicata za 3,6 pati, kaj pchenkata 2,1 pati, kaj sonchogledot 3,5 pati i kaj tutunot 2,2 pati. Ovoshtarstvoto i lozarstvoto rastea pobrzo od poljodelstvoto. IZV.: Statistichki godishnik na Republika Makedonija, Drzhaven zavod za statistika, za soodvetnite godini. LIT.: Todor Mirovski, Stopanstvoto na Vardarska Makedonija megju dvete svetski vojni, MANU, Skopje, 1998; Nikola Uzunov, Stopanstvoto na Republika Makedonija 1945–1990, MANU, Skopje, 2001. D. N.
Кирилична верзија на написот
Производството на најважните овошја