KOSHULA, MASHKA. – del od mashkata narodna nosija. Bila izrabotena od pamuk ili od konop, no imalo i meleski, tkaeni od pamuk i konop (od kudeljka i bubakj). Mashka koshula Bila kroena od dva stana (preden i zaden), prednishte i zadnishte, rebrnici (klinovi), kolir (jaka) i rukavi (rakavi). Krojot na nekoi od niv se sostoi i od dopolnitelno parche postaveno na pazuvite (lambarchik ili nastan). Kaj postariot tip, rakavite bile bez manzhetni. Podocna ovoj tip se zadrzhal samo kaj postaroto mashko naselenie, a momchinjata i ergenite pochnale da nosat koshuli zatvoreni i nabrani na dolniot kraj na koshulata, so manzhetni (basamaci). So vez se ukrasuvale basamacite (manzhetnite), kolirot (jakata) i lambarchikite (pazuvite ili nastanot). Vezot najchesto se izrabotuval so tehnikata krvchinja, so ornamenti shto bile poinakvi od onie zastapeni kaj zhenskata koshula. Koloritot na vezot kaj koshulite nameneti za pomladoto mashko naselenie bil ZHenska koshula Andonovski, Janko Lukovski, vo jaki boi – crvena, morova, zelena, zastapena bila i srmata, a se crnele so crn konec. Za razlika od niv, vezot na koshulite za postaroto naselenie se izrabotuval so bel konec, so odredeni akcentirani elementi na vezot izraboteni so srma (telj). Jakata, koja kaj mashkite koshuli se narekuva kolir, sekogash e ispravena i na nea retko ima kopche. Najchesto se zakopchuvale (se vrzuvale) so usukani konci, nashieni na kraevite od jakata. Megju niv, poseben tip e zetovskata darovna koshula, koja so posebno vnimanie ja izrabotuvala sekoja devojka. Obichajot nalagal sekoja devojka na denot na svrshuvachkata da go daruva svojot svrshenik so bar edna koshula, a toj trebalo da ja nosi na denot na svadbata. J. R.-P.
Кирилична верзија на написот
КОШУЛА, МАШКА