BUKURESHKI MIROVEN DOGOVOR (Bukuresht, 28. Ⅶ / 10. Ⅷ 1913) – dogovor megju Grcija, Srbija, Crna Gora i Romanija, od edna, i Bugarija od druga strana. Vo Dogovorot izvrshile podelba na teritoriite po promenite sozdadeni so vojnata i utvrdile novi granici. Makedonija bila podelena megju Grcija, Srbija i Bugarija. Srbija go zadrzhala okupiraniot Vardarski del od Makedonija, bez Strumichko, a Grcija okupiraniot Egejski del od Makedonija na istok do utokata na r. Mesta vo Egejskoto More. Na Bugarija $ bil ostaven najmaliot Pirinski del od Makedonija. Meshanata srpsko-bugarska i meshanata grchko-bugarska komisija bile zadolzheni za obelezhuvanje na terenot na novite granici, vo rok od 15 dena od potpishuvanjeto na Dogovorot. Bugarija bila obvrzana svojata armija da ja prevede vo mirnovremenska polozhba, so evakuacijata na okupiranite teritorii (starite i novite) da zapochne vednash po demobilizacijata na armijata i da zavrshi za 15 dena. Po razmenata na ratifikaciite se predviduvalo drzhavite-potpisnichki da izvrshat razmena na zarobenicite. LIT.: Dokumenti za borbata na makedonskiot narod za samostojnost i za nacionalna drzhava, 1, Skopje, 1981; Skopje, 2000; Makedonija vo megjunarodnite dogovori 1875–1919, Skopje, 1994. M. Min.
Кирилична верзија на написот
БУКУРЕШКИ МИРОВЕН ДОГОВОР