ADMINISTRATIVNO-CENTRALISTICHKI EKONOMSKI SISTEM VO DFM/NRM (1945– 1950) – ekonomski sistem vo koj razreshuvanjeto na centralniot ekonomski problem (shto da se proizveduva, kako da se proizveduva i za kogo da se proizveduva), t.e. razmestuvanjeto na postojnite resursi vo ekonomijata, kompletno e prepushteno na drzhavata (vladata) preku centralno i direktivno planiranje. Sistemot na administrativno-centralistichkoto upravuvanje na stopanstvoto vo NRM trae relativno kratko (1945–1950). Toj e fundiran vrz drzhavna (socijalistichka) sopstvenost nad sredstvata za proizvodstvo, nastanata so nacionalizacija i konfiskacija na imotite na poraneshnite sopstvenici. Negovite bitni karakteristiki se identichni so onie na stopanskiot sistem na SSSR i na drugite togashni komunistichki zemji. Alokacijata na resursite e tipichno nepazarna. Detalnite drzhavni planovi se zadolzhitelni i vo osnova se sveduvaat na direktivi za pretprijatijata. NRM pochnuva da go realizira prviot petgodishen plan od 1947 g., otkako vo prethodnite dve godini brojot na vrabotenite i nivoto na industriskoto proizvodstvo go nadminuvaat predvoenoto nivo. Od 1945 do 1950 g. brojot na vrabotenite vo NRM porasnuva od 26.437 na 105.237, no so mnogu niska produktivnost, a industriskoto proizvodstvo se zgolemuva za 2,6 pati, no presmetano vrz mnogu niska osnova. Centralniot plan im go opredeluva na pretprijatijata, po administrativna logika, kolichestvoto na dobra i uslugi shto treba da se proizvede i site drugi uslovi povrzani so proizvodstvoto – od kade da gi nabavat inputite (surovini, poluproizvodi i sl.) i po koja cena, na kogo da gi prodadat finalnite proizvodi i po koja cena. Platite na vrabotenite, isto taka, se odnapred opredeleni i fiksirani. Krajniot rezultat od vakvata alokacija na resursite se sveduva na nedovolno iskoristuvanje na postojnite kapaciteti i na niska ekonomska efikasnost. Nadvoreshna manifestacija na ovoj problem e maloto proizvodstvo i evidentniot nedostig na dobra i uslugi. Deficitarnosta na dobra i uslugi e determinirana od dejstvoto na povekje faktori: nerealno planiranje (centralnite planski organi predviduvaat pomali kolichini dobra i uslugi od faktichkite potrebi); od shiroko rasprostranetata praktika pretprijatijata da izdejstvuvaat poniski planski zadachi od nivniot realen proizvodstven kapacitet, bi-dejkji neispolnuvanjeto na planovite se sankcionira; od nisko postavenite ceni na dobrata i uslugite, vo ovaa situacija se sluchuva planskite organi dobro da isplaniraat, pretprijatijata da gi ispolnat planovite, no poradi niskite ceni potroshuvachite da pobaruvaat pogolemi kolichini dobra i uslugi i sl. IZV.: Republichki zavod za statistika. Razvojot na SR Makedonija 1945–1984, Skopje 1986. LIT.: N. Uzunov, Stopanstvoto na Republika Makedonija 1945–1990, MANU, Skopje, 2001; K. Gligorov, Site jugoslovenski (stopanski) reformi, Skopje, 2006. T. F.
Кирилична верзија на написот
АДМИНИСТРАТИВНО-ЦЕНТРАЛИСТИЧКИ ЕКОНОМСКИ СИСТЕМ ВО ДФМ/НРМ